Neispevanoj pesmi

Ona ne zna da neki Umrli žive
Kao što nekih živih za nas odavno nema

Ona ne shvata konac beskonačnosti
Kao što ne zna za večnost jednog kraja

Ona ne zna de neki su stihovi najbolji nenapisani
I da je najveći pesnik onaj koji nikada nije ni zapevao

Ona ne može znati zašto je
Kristal Sveta Smrt
Niti da Praznini Zvezde više nisu male
Kao što Himne Noći
Jesu jedini Plavi Cvet

Ona će misliti da su rime
Jedino što će spasiti svet

Jer život je samo građa za stih

Jer Krv je jedina prava valuta

I Uvek Već sve će proći

Jer u početku Bog je Pevao

Jer dalje od Stiha niko neće moći