П.П.

Још увек нису пронашли
Твоје семе на земљи
Испод Оног дрхтавог багрема
Без тога, кажу, ниси био песник
Или си био највећи од њих
Што је исто.

Ал' није ме страх
Од те омче, ни Jалове Земље
Ни трепераве Јасике
Ни шуштећих Јабланова
Све сам те Коре одавно попио

Страх ме је прејаке Речи
Зла у сваком човеку
Што јамчи да су
Неки стихови најбољи неисписани.

Од свих оних што кличу и коре
АЛИ ТАКО СЕ ВИШЕ НЕ ПИШЕ
Што слик мрзе к'о пуста земља кише
А ритмом зову све што се пише
Јер поезију ће сви певати
Да, али одавно нема ко да је чује
У њеној коси мисли ми струје

Погубне мисли, мисли су круте
Santa Maria della Salute